Da li istraživanja javnog mnenja služe kreiranju očekivanja birača?

Da li se trend pada rejtinga koalicije oko vladajuće partije nastavlja i koju ulogu imaju agencije za istraživanje javnog mnenja u zaustavljanju trenda? Da li smo navikli da nam kroz sve kanale komunikacije oblikuju stav o finalnim rezultatima izbora i da zbog informacija dobijenih na ovaj način i ne razmišljamo u izlasku na glasanje, već nam stav formiraju agencije umesto nas? 

Šta je bitnije, procene agencija ili veća participacija birača?

Početak priče vezujemo za lokalne izbore u Beogradu, (izbori za Skupštinu Beograda), održane 03.04.2022. godine. Iako se znalo da SNS (Srpska napredna stranka) nema većinu u Beogradu, da je kreiran talas otpora koji se manifestovao u većoj izlaznosti (57,85%) i angažmanu građana i građanki vezano za kontrolu biračkih mesta, iako su prvi podaci tog dana pokazivali da SNS nema većinu, na kraju je SNS ipak uzeo većinu. Nećemo ulaziti ovde u post-izborni inžinjering i to preko odugovlačenja ponovljenih izbora na raznim izbornim jedinicama – pa samo su konačni rezultati glasanja objavljeni 09.05.2022. godine, mesec dana posle održavanja izbora!

Kakva je bila uloga agencija za istraživanje javnog mnenja u tom procesu? Da li su istraživanja prevashodno Demostata  ohrabrila birače naklonjenje opoziciji da izađu na glasanje ili je uključivanje aktivističkih pokreta u politički sistem prevalilo energiju iz uličnih borbi na biračka mesta? U ovom momentu, reklo bi se ovo drugo, iako ni uloga istraživača ne bi trebalo da se zanemari.

Izvor: društvene mreže.

Ključ je u rukama apstinenata.

“Uzimajući u obzir rezultate istraživanja, (koji) pokazuju da su pristalice demokratskih stanovišta u većem broju apstinenti (jer su razočarani u politiku takozvanih demokratskih partija), nego pristalice nedemokratskih stranaka, koji se osećaju kao i „vojnici“ svoje partije”, koja je definitivno protiv vlasti, a vlast je drži van izbornog procesa, obesmišljavanjem, spuštanjem dinamike izborne kampanje i skretanjem pažnje sa najvećih problema: siromaštva i kriminala na pitanje Kosovo ili/i EU.

Možda će vas zanimati podatak da smo prema procentu nezaposlenih mladih na četvrtom mestu na svetu:

Izvor: tradingeconomics.com 

Ne čudi, dakle uvreženi stav da je većina mladih ispod 30 godina nezainteresovana za politiku i za izbore. Ako uzmemo u obzir činjenicu da su nam mladi na 4 mestu na svetu po broju nezaposlenih, onda je i jasan politički cinizam, hejt i trolovanje koji su posebno vidljivi na društvenim mrežama. Ovoj društvenoj grupaciji vladajuća koalicija ne nudi izbor, već ih uljuljkuje u tom cinizmu, nudeći im programe kao ovaj i to, tik pred izbore: “Planirano je da se u program „Moja prva plata“ u novom ciklusu uklјuči do 10.000 mladih starosti do 30 godina, sa najmanje srednjim obrazovanjem i bez radnog iskustva.” Na ovaj način ogroman broj birača ispod 30 godina i dalje ne bira da aktivno menja politike i izađe na birališta, već se zadovoljavaju ponuđenim pred izbore. Ovakve mere vladajuće koalicije ne rešavaju problem nezaposlenosti sistemski, već služe kao metod političkog marketinga.

Dakle, početak naše priče nalazimo u izbornom procesu za Skupštinu Beograda, te bi se moglo reći da će baš ovi izbori značiti prekretnicu u razvoju političkog sistema Srbije. Prvi put su birači prošle godine osvestili činjenicu da je pobeda opozicije izostala iako je trebalo da se desi, s obzirom na glasove birača. Šta će se desiti posle ovih izbora, koji su najavljeni za decembar 2023. godine, posle talasa uličnih protesta, masovnih ubistava, talasa kriminala koji zapljuskuje Srbiju i inflacije koja jede zarađeno do 10-og u mesecu – videće se.

Pravila za objavljivanje rezultata anketa.

Namera autora jeste da skrene pažnju biračima na uticaj koji političke partije ostvaruju na kreiranje očekivanja u pred-izbornom periodu preko agencija za istraživanje javnog mnenja. Postoji niz pravila za objavljivanje rezultata anketa, kojih bi agencije trebalo da se drže i da uz istraživanje navedu i sledeće:

• Ko je naručilac istraživanja
• Naziv istraživačke kompanije koja sprovodi studiju
• Ciljevi sprovođenja istraživanja
• Opis uzorka i veličinu populacije na koju se rezultati mogu uopštiti
• Tačan navod postavljenih pitanja

Kao primer možemo uzeti poslednje istraživanje agencije Faktor plus, koji su o metodologiji istraživanja naveli samo sledeće: “Istraživanje je rađeno od 5. do 11. oktobra, na uzorku od 1.200 ispitanika u Srbiji (bez Kosova i Metohije).” Zašto agencija ne navodi ko je naručilac istraživanja, kako je došla do ispitanika, koja su pitanja bila postavljena i vrlo zanimljivo, zašto bez Kosova i Metohije?

Istraživanja javnog mnjenja mogu indirektno uticati na očekivanja birača i ponašanje na izborima.

Istraživanja javnog mnjenja služe prvenstveno za merenje i analizu stavova, mišljenja i preferencija javnosti o različitim pitanjima, uključujući i političke izbore. Iako se ne mogu direktno koristiti za kreiranje očekivanja birača, ona mogu uticati na percepciju i informiranost birača, što može indirektno uticati na njihova očekivanja i ponašanje na izborima. Evo nekoliko načina na koje istraživanja javnog mnjenja mogu uticati na očekivanja birača:

1. Informisanje birača: Istraživanja javnog mnjenja pružaju informacije o trenutnim stavovima i preferencijama birača u vezi sa političkim kandidatima i pitanjima. Ova informacija može pomoći biračima da bolje razumeju političku situaciju i izbore, što može uticati na njihova očekivanja i odluke.

2. Kreiranje percepcije popularnosti: Rezultati istraživanja javnog mnjenja mogu oblikovati percepciju popularnosti političkih kandidata. Ako se određeni kandidat često spominje kao lider u anketama, to može uticati na očekivanja birača i njihovu sklonost da podrže tog kandidata.

3. Uticaj na mobilizaciju birača: Kada birači vide da njihov preferirani kandidat ima jaku podršku prema istraživanjima javnog mnjenja, mogu se osećati motivisano da izađu na izbore kako bi podržali tog kandidata. S druge strane, ako se kandidat suočava s lošim rezultatima u anketama, to može uticati na očekivanja i motivaciju njegovih pristalica. Ovo je naješća situacija sa kojom se srećemo u predizbornom procesu i koja se kolokvijalno naziva “bildovanje javnog mnenja”. Ako jednu komunikacionu poruku spuštamo u kontinuitetu, kroz sve kanale komunikacije (omnichannel), a ta poruka npr. glasi: Vučić dobija na sledećim izborima 70% podrške, možemo da očekujemo veći procenat apstinenata i demotivisanost opoziciono nastrojenih birača.

4. Promocija taktičkog glasanja: Istraživanja javnog mnjenja mogu uticati na očekivanja birača u vezi sa izbornim ishodom. Birači se mogu odlučiti za taktičko glasanje, podržavajući kandidata koji ima bolje šanse da pobedi prema anketama, umesto da glasaju za svog omiljenog kandidata. Takođe, i sa ovom situacijom smo se susretali veliki broj puta do sada, kada je biračima “savetovano” da ne glasaju za kandidata, partiju, koaliciju koja im je bliska po vrednosnim stavovima, odnosno političkom programu, već za kandidata, partiju, koaliciju koja ima veće šanse da ostvari bolji izborni rezultat. 

Prvih pet agencija za istraživanje javnog mnenja po prisutnosti u sferi medija.

U Srbiji radi veliki broj agencija za istraživanje javnog mnenja; pomenućemo one koji već imaju izgrađen brend image:

1. Ipsos Strategic Marketing: Ipsos je globalna agencija za istraživanje tržišta i javnog mnjenja koja je imala prisustvo i u Srbiji. Bave se istraživanjem potrošača, političkim istraživanjima i drugim oblicima istraživanja. Važno je napomenuti da je Ipsos bio uključen u politička istraživanja u Srbiji i suočio se s kritikama zbog svoje bliske povezanosti sa SNS-om.
2. Faktor Plus: Faktor Plus je domaća agencija za istraživanje javnog mnjenja koja je sprovodila različite istraživanja, uključujući politička istraživanja, istraživanja potrošača i druge. Kao i u slučaju Ipsos-a, i ova agencija trpi kritike kako gradi očekivanja birača prema pobedi koalicije oko vladajuće partije. 
3. CESID (Centar za slobodne izbore i demokratiju) je organizacija koja se bavi praćenjem izbora i političkim istraživanjima u Srbiji. Iako nisu tipična agencija za istraživanje javnog mnjenja, poznati su i po svojim analizama i istraživanjima u vezi sa izbornim procesima.
4. CRTA je neprofitna organizacija u Srbiji koja se bavi praćenjem medija, proverom činjenica i posmatranjem izbora.
5. Demostat je neprofitna organizacija u Srbiji koja sprovodi istraživanja javnog mnjenja o različitim temama, uključujući politiku, ekonomiju, društvene teme i kulturu.

O istraživanju javnog mnenja.

Istraživanje javnog mnjenja je vredan alat za razumevanje mišljenja i stavova šire javnosti o različitim temama. Ono uključuje prikupljanje i analizu podataka iz reprezentativnog uzorka pojedinaca kako bi se dobili uvidi u njihove perspektive, stavove i verovanja. U tom smislu, proces istraživanja javnog mnjenja obuhvata različite metodologije i tehnike kako bi se osigurali pouzdani i tačni rezultati.

Da biste efikasno analizirali javno mnjenje, možete koristiti nekoliko tehnika. Ove tehnike imaju za cilj prikupljanje kako kvalitativnih, tako i kvantitativnih podataka, omogućavajući istraživačima sveobuhvatan uvid u javne stavove. Neke od često korišćenih tehnika uključuju:

1. Ankete: Ankete su popularan način za merenje javnog mnjenja jer omogućavaju istraživačima da prikupe podatke od velikog broja ispitanika. Ankete se mogu sprovoditi putem različitih sredstava, kao što su online upitnici, telefonski intervjui, intervju lice u lice ili poštom. Upotreba anketa omogućava istraživačima da prikupe informacije o javnim stavovima, preferencijama i verovanjima postavljanjem određenih pitanja.
2. Fokus grupe: Fokus grupe uključuju okupljanje manje grupe pojedinaca radi dubinskog razgovora o određenoj temi ili pitanju. Učesnici su podstaknuti da podele svoje misli, stavove i iskustva, što istraživačima omogućava kvalitativne uvide u javno mnjenje. Fokus grupe pružaju platformu za interakciju među učesnicima, potencijalno otkrivajući različite perspektive i generišući bogate i nijansirane podatke.
3. Dubinski intervju: Dubinski intervju podrazumeva sprovođenje jedan-na-jedan intervjua s pojedincima kako bi se detaljno istražili njihovi stavovi i iskustva. Ovi intervjui obično su otvorenog tipa, što ispitanicima omogućava da pruže sveobuhvatne i lične odgovore. Dubinski intervjuovi posebno su korisni za razumevanje kompleksnih i duboko ukorenjenih stavova koji se možda ne mogu lako uhvatiti drugim metodama.
4. Sesije za angažovanje javnosti: Sesije za angažovanje javnosti pružaju priliku istraživačima da direktno komuniciraju s javnošću i prikupe njihove stavove i povratne informacije. Ove sesije mogu imati različite formate, kao što su sastanci sa građanima, radionice ili zajednički forumi. Sesije za angažovanje javnosti omogućavaju aktivno učešće i dijalog, poboljšavajući razumevanje javnog mnjenja istraživača i istovremeno negujući osećaj uključenosti i osnaživanja među učesnicima.
5. Analiza društvenih medija: Društvene medijske platforme postale su sve važniji izvor podataka o javnom mnjenju. Analizom trendova, postova i razgovora na društvenim mrežama mogu se dobiti vredni uvidi u javne sentimente i stavove. Praćenjem i analizom sadržaja na društvenim medijima, istraživači mogu dobiti informacije u realnom vremenu i pratiti javno mnjenje o različitim temama.

Ukoliko vas više zanima metodologija dizajna istraživanja, postoji više dostupnih izvora na internetu, međutim bitno je naglasiti da nemaju istu težinu telefonske ankete gde je metodologija uzorkovanja (da li je u pitanju fiksna telefonija, mobilna, koji operater – u vlasništvu države ili ne) koristi, da li su u pitanju fokus grupe, da li su u pitanju društvene mreže, itd. U svakom slučaju ovakva istraživanja se NE MOGU posmatrati kao relevantan faktor koji određuje konačni kurs na izborima.

Smenjivost vlasti je jedan od osnovnih postulata demokratije.

Na kraju dana svaki birač mora sam sebi da postavi pitanje: u kakvom društvu želim da živi? Da li je to društvo gde svi ili bar većina ljudi lepo žive i rade, putuju, obrazuju se, leče, smeju se i vole? 

Verujem da na ova pitanja iz ove auto-ankete niko neće odgovoriti: NE.

Agencije za istraživanje javnog mnenja bi mogle da uzmu u obzir činjenicu da ih društvo već neko vreme posmatra kao alate političkog marketinga, a ne kredibilne nosioce informacije. Smenjivost vlasti je jedan od osnovnih postulata demokratije, pa bi i izvršni direktori agencija morali da shvate da ovakvim delanjima urušavaju demokratske procedure.